Poslala sam jednom poruku bez ijednog emotikona i osoba s druge strane je pomislila da sam ljuta. Nisam bila ljuta, samo sam žurila. Tek tada sam shvatila koliko mali znak može da promeni ceo ton razgovora, pogotovo kad se upoznajemo online i nemamo ništa drugo osim reči i par piksela da protumačimo tuđe raspoloženje.

Započni ćaskanje

Otkad sam počela pažljivije da razmišljam o ovome, primetila sam obrazac. Osmeh na kraju rečenice ne znači "smešno mi je", nego često znači "opuštena sam, nastavi da pričaš". Jedan srce emotikon posle nedelju dana dopisivanja nosi sasvim drugu težinu nego isti taj emotikon posle prve poruke u drugom slučaju deluje kao pritisak, u prvom kao prirodan sledeći korak.

Najveću grešku pravimo kad pokušavamo da "pojačamo" poruku gomilom emotikona da bismo prikrili nesigurnost. Kad nisam znala šta da odgovorim, nekad bih ubacila tri četiri emotikona umesto rečenice. Sagovornik to oseti, čak i kad ne ume da objasni zašto poruka deluje prazno.

Ono što stvarno radi jeste doslednost. Ako si osoba koja retko koristi emotikone, jedan dobro postavljen znak na pravom mestu nosi mnogo više težine nego kod nekoga ko ih koristi u svakoj rečenici. To sam naučila i kroz razgovore na Tveniju, gde sam upoznala nekoliko ljudi baš kroz opušteno časkanje, bez pritiska da odmah zvučimo duhovito ili posebno.

Ako te zanima kako da napraviš dobar prvi utisak još pre nego što emotikoni uopšte dođu na red, pročitaj blog post "Prva poruka koja pravi razliku" — tamo je detaljno opisano sve što vredi znati o uspešnom otvaranju razgovora.