Kažu da žene treba da budu tihe, fine i uvek nasmejane. Da lepo sede, prekrste noge, klimaju glavom i kažu "može, dragi" čak i kad im dođe da urliknu. E pa, izvin'te, ali ja sam očigledno bila na pogrešnom seminaru za "žensku pristojnost", jer sam završila nestašna i bez dlake na jeziku.

I nemam nameru da se menjam.

❝Šta ljudi misle?❞

Ako bih dobijala po dinar svaki put kad mi neko kaže "Ali, znaš,  ljudi će pričati...", sad bih imala dovoljno da ih sve ignorišem s koktelom u ruci negde na Baliju.

Biološke znanosti Ljudi će uvek pričati. Da si tiha "dosadna si". Da si glasna "previše si". Da si uspešna "nešto tu nije čisto". Da si bez posla "lenja si". Da si zgodna "sigurno ne jedeš ništa". Da voliš da jedeš "moraš da se paziš".

Zato pričaće svakako. Pa neka imaju o čemu.

Govorim šta mislim – izvinite što ne umem da ćutim

Ne, nisam nepristojna. Nisam ni bezobrazna. Samo nemam filter kad neko testira moju inteligenciju, zdrav razum ili strpljenje. Da, u stanju sam da kažem ono što svi misle, ali niko ne sme da izgovori. I da, to često iznenadi prisutne.

Ali znate šta? Iskrenost je luksuz koji sebi danas retko ko priušti. Ja ga nosim kao najskuplju tašnu – i ide mi uz sve.

Nestašna – jer je dosadno biti "normalna"

Šta uopšte znači biti normalna? Da se uklopiš u tuđu predstavu o tome šta je "žena za brak"? Da ne psuješ, ne piješ, ne kasniš, ne kasiraš greške i nikada ne dižeš ton?

Hvala, ali ne.

Volim da budem nestašna. Da ne slušam uvek. Da idem tamo gde drugi kažu da ne treba. Da se smejem kad nije trenutak i da kažem NE i kad svi očekuju "da budem fina". Jer nisam ovde da budem dekor ovde sam da budem živa.

Za kraj...

Neću svima biti simpatična. Neću biti svakom po volji. Ali, jedno je sigurno nikad neću biti fejk.

I zato, ako si i ti jedna od onih koje su celog života bile "previše" previše glasne, previše emotivne, previše tvrdoglave, previše svoje znaj da te ovde čeka društvo.

Nestašne, svoje, i bez dlake na jeziku – nismo problem, mi smo promjena koju ovaj svet treba.