Znaš ono kad ti kažu - “ajde napravi profil na sajtu za upoznavanje, možda upoznaš nekog normalnog”?

E pa… ja sam poslušala. I sad se pitam - ko je tu lud? Ja, što sam to uradila, ili oni koji tamo “žive”?

Prvih par dana sve izgleda zanimljivo. Lajkovi, poruke, komplimenti. Misliš - “okej, ljudi su pristojni, možda ima nade.”

Ali onda… počnu stizati poruke.

I ne mislim na “hej, kako si?” ili “čime se baviš?”.

Ne, ne. Mislim na one poruke koje se ne bi smjele ni pomisliti, a kamoli poslati nekoj osobi koju nikad nisi upoznao.

Ljudi su postali bahati, vulgarni, bezobrazni - kao da komunikacija više ne postoji, samo instant zadovoljstvo i površnost.

Otvorim poruku - i prvo što vidim je nešto što bi najradije zauvijek zaboravila.

Bez “zdravo”, bez “da li smijem da pitam”…

Samo “ajde da ti pokažem nešto” ili “znaš li šta bih ti radio”.

Ozbiljno? Je l’ to postalo normalno?

I najgore od svega - ako im ne odgovoriš, oni se još i uvrijede.

Ako im odgovoriš kulturno, misle da flertuješ.

Ako ih ignorišeš, postaneš “hladna kučka”.

Ako pokažeš interesovanje, odjednom nestanu.

Sve u svemu - izgubiš živce, ali dobiješ dobru priču za kafu s drugaricama.

Nekad se zapitam: ima li uopšte neko normalan na tim sajtovima?

Ili su svi izgubili kompas čim se sakriju iza ekrana i lažne slike?

Kao da internet daje dozvolu da se ponašaš bez trunke poštovanja.

Zaboravili su da iza profila postoji prava osoba, s emocijama, dostojanstvom i granicama.

I možda, negdje među hiljadama poruka, postoji neko normalan.

Neko ko zna napisati “zdravo” i pitati “kako si?” bez skrivenih namjera.

Ali dok ga pronađeš… moraš preplivati more neukusa i ludila.

Tako da, ako se pitate - ko je tu lud?

Ne znam.

Možda oni koji šalju takve poruke.

A možda mi, koji još uvijek vjerujemo da se na internetu može naći nešto stvarno.